Vožnja koju nikad neću zaboraviti: Bila sam sama u taksiju, a onda sam prepoznala njegovo lice

Bila je tiha noć. Vraćala sam se kući oko jedan sat poslije ponoći, sama u taksiju. Vozač me povremeno gledao kroz retrovizor, a njegov pogled mi nije ulivao mir. U jednom trenutku, prekinuo je tišinu:

„Ako vam je neugodno, gospođice, slobodno naručite drugo vozilo. Ne smeta mi.“

Njegove reči su bile pristojne, ali nešto mi nije dalo mira. Gledala sam ga pažljivo, i odjednom – prepoznala sam njegovo lice. Delovao mi je toliko poznato, kao neko koga sam videla ranije, ali ne u svakodnevnom životu – već na vestima.

Lice iz prošlosti

Nisam odmah mogla da se setim gde sam ga videla, ali osećaj nelagode je rastao. A onda mi se, dok smo vozili, u mislima pojavila slika iz novinskog članka. Bio je to muškarac koji je pre nekoliko godina bio poznat po optužbama za ozbiljna krivična dela. Ipak, kako sam tada zapamtila, prema zvaničnim informacijama – preminuo je.

Zbunjenost i neprijatnost su se smenjivali u meni. Nije bilo ničeg konkretno uznemirujućeg u njegovom ponašanju, ali sličnost sa osobom iz medija me potpuno zatekla. Trudila sam se da ostanem pribrana i da ne pokazujem strah.

Kraj vožnje – i početak pitanja

Kada je automobil stao, pomislila sam najgore. Međutim, vozač se jednostavno okrenuo i rekao:

„Stigli smo.“

Brzo sam platila, zahvalila i izašla iz vozila. Srce mi je i dalje ubrzano kucalo.

Kod kuće sam odmah pretražila informacije i slike koje sam ranije videla. Lice, tetovaže – sve se poklapalo. Ipak, vest koju sam pronašla ponovo je navodila da je ta osoba preminula pre više od godinu dana.

Šta se zapravo dogodilo?

Do danas nemam jasan odgovor. Da li je to bio neko ko mu neobično liči? Da li su raniji medijski navodi bili pogrešni? Ili sam, pod uticajem umora i noći, zamislila više nego što je stvarno bilo?

Znam samo jedno – tu vožnju nikada neću zaboraviti. I svaki put kada uđem u taksi, instinktivno pogledam vozača i razmislim dva puta.

Pouka?
Ponekad nam intuicija nešto govori pre nego što sami postanemo svesni zašto. Važno je da ostanemo smireni, pažljivi i da slušamo svoj unutrašnji glas – čak i kada ne možemo odmah da objasnimo zašto.